Možete li uzimati ašvagandu tokom trudnoće? Šta kažu dokazi

Potražite ašvagandu i trudnoću i naći ćete dve samouverene, suprotstavljene tvrdnje koje se beskrajno ponavljaju. Jedan tabor tvrdi da je ašvaganda abortiv, supstanca koja izaziva pobačaj, i da se mora izbegavati tokom trudnoće. Drugi tvrdi da se ašvaganda bezbedno koristi u ajurvedskoj medicini za trudnice već hiljadama godina.

Obe tvrdnje su slabo podržane. A par studija iz 2026. godine otkrio je tačno zašto.

Upozorenje o abortivnom dejstvu vodi poreklo iz lanca citata koji, kada se prati do kraja, dovodi do nereferenciranih anegdotskih izveštaja iz sredine 20. veka. Tvrdnja o bezbednosti počiva na tradicionalnoj upotrebi koja nikada nije dokumentovana sa rigoroznošću potrebnom za donošenje kliničkih zaključaka.

Iskren odgovor je da nemamo dovoljno dokaza da potvrdimo bezbednost tokom trudnoće, a sistematski pregled iz 2026. godine pokazao je da su dokazi koji se najčešće citiraju protiv ašvagande u trudnoći slabiji nego što se široko veruje.

Procena dokaza na prvi pogled

Pre nego što uđemo u detalje, evo rezimea o tome koji dokazi postoje na svakoj strani debate i koji nivo kvaliteta predstavljaju.

Tabela čini vidljivim ono što većina članaka o bezbednosti u trudnoći skriva: najjači dokaz nije za ašvagandu niti protiv nje: to su podaci o modulaciji štitaste žlezde, koji su klinički relevantni tokom trudnoće, ali se gotovo nikada ne raspravljaju u ovom kontekstu.

Tvrdnja o abortivnom dejstvu: Praćenje citata

Sistematski i etnobotanički pregled iz 2026. godine objavljen u časopisu Phytotherapy Research uradio je nešto što nijedna prethodna analiza nije pokušala: pratio je tvrdnju o abortivnom dejstvu kroz svaki sloj njenog lanca citiranja kako bi utvrdio odakle originalni dokaz zapravo potiče (Tallon, Koturbash & Blum, 2026).

Ono što su otkrili je školski primer distorzije citiranja, fenomena gde svaki izvor citira onaj pre njega bez vraćanja primarnim dokazima, sve dok se slabo podržana tvrdnja pukim ponavljanjem ne učvrsti u prihvaćenu činjenicu.

Lanac funkcioniše ovako:

Svetska zdravstvena organizacija objavila je monografiju o ašvagandi navodeći da je „sirova droga korišćena u tradicionalnoj medicini za izazivanje pobačaja“ i kontraindikovala njenu upotrebu tokom trudnoće. SZO je citirala monografiju organizacije American Herbal Pharmacopoeia (AHP). Monografija AHP-a citirala je popularnu knjigu Svobode iz 1992. godine. Svoboda je izneo tvrdnju bez navođenja reference. Drugi izvori koji ponavljaju tvrdnju citiraju ili monografiju SZO, monografiju AHP-a ili jedni druge, nikada primarne kliničke podatke.

Kada je tim koji je predvodio Tallon tražio originalne dokaze: kliničko zapažanje, seriju slučajeva, dokumentovani abortivni događaj koji je pokrenuo lanac, nisu mogli da ga pronađu. Tvrdnja potiče iz anegdotskih izveštaja od 1930-ih do 1960-ih koji nisu precizirali dozu, trajanje, formulaciju, niti čak potvrdili da je ašvaganda bila jedina korišćena supstanca.

Vizuelni prikaz lanca citiranja

Zaseban komentar iz 2026. godine u istom časopisu postavio je pitanje direktno u svom naslovu: „Da li je ašvaganda abortiv?“ Zaključak autora: dostupni dokazi ne podržavaju tu klasifikaciju (Brendler, 2026).

Sama organizacija American Herbal Pharmacopoeia izdala je saopštenje za štampu 2024. godine navodeći da njihov pregled nije pronašao dokaze o abortivnom delovanju korena ašvagande kada se koristi u preporučenim dozama. Primetili su da ajurvedski praktičari sa kojima su se konsultovali nikada nisu klinički primetili abortivne efekte.

Paradoks: Tradicionalna upotreba ide u oba smera

Nalaz o distorziji citiranja postaje interesantniji kada se uzme u obzir celokupni tradicionalni zapis. Ašvaganda jeste pominjana u tradicionalnoj medicini u kontekstu trudnoće, ali ne samo kao abortiv. U nekim tradicionalnim tekstovima opisana je i u kontekstu podrške trudnoći i dobrobiti majke, mada ove istorijske upotrebe nisu podržane savremenim kliničkim dokazima i, kao što podaci na životinjama u nastavku pokazuju, stoje u direktnoj suprotnosti sa drugim tradicionalnim navodima.

Obe upotrebe se pojavljuju u tradicionalnoj literaturi. Citiranje jedne uz ignorisanje druge jeste selektivno biranje podataka (cherry-picking), bez obzira na to u kom pravcu se to čini. Iskren zaključak je da je tradicionalni zapis mešovit, kontradiktoran i, što je najvažnije, nije zamena za kontrolisane dokaze.

Podaci na životinjama

Neke studije na životinjama sugerišu da ašvaganda može stimulisati kontrakcije materice, što je biološki mehanizam koji bi bio osnova za abortivni efekat. Međutim, ove studije su koristile doze, puteve primene i preparate ekstrakata koji se ne mogu direktno preslikati na upotrebu suplemenata kod ljudi.

Ekstrapolacija sa studija o materici na životinjama na rizik u trudnoći kod ljudi zahteva premošćavanje nekoliko translacionih jazova: razlike među vrstama u reproduktivnoj fiziologiji, skaliranje doze, standardizacija ekstrakta i put izloženosti. Ovi jazovi su dovoljno veliki da se podaci na životinjama bolje mogu okarakterisati kao „vredni praćenja“ nego kao „dokaz opasnosti“.

Procena potencijalnih hormonskih aktivnosti ašvagande iz 2026. godine ispitala je da li ova biljka može uticati na reproduktivne hormone na načine relevantne za bezbednost u trudnoći (Vollmer & Brendler, 2026). Ova vrsta procene hormona je relevantna jer je endokrina disrupcija alternativni mehanizam (odvojen od kontrakcije materice) preko kojeg bi supstanca teoretski mogla da utiče na ishode trudnoće.

Dosije o bezbednosti indijskog ministarstva AYUSH

Indijsko Ministarstvo AYUSH (vladino telo koje nadgleda ajurvedsku, joga, unani, sida i homeopatsku medicinu) objavilo je Dosije o bezbednosti (verzija 2.0) 2024. godine, posebno se baveći reproduktivnom bezbednošću ašvagande. Ovo je podstaknuto zabrinutošću za bezbednost koja je pokrenuta u Evropskoj uniji.

Dosije je objedinio sve dostupne kliničke i pretkliničke podatke i zaključio da postoji nedostatak dokaza za abortivno delovanje korena ašvagande. Ovo je stav vlade koja ima najviše institucionalnog iskustva sa ovom biljkom i najveći podsticaj da precizno dokumentuje njene rizike (kredibilitet ministarstva AYUSH zavisi od bezbednosti lekova pod njegovom nadležnošću).

Šta još uvek ne znamo

Nalaz o distorziji citiranja slabi argumente protiv ašvagande u trudnoći, ali ne gradi argument u prilog bezbednosti. Važne praznine ostaju:

Ne postoji RCT u trudnoći kod ljudi. Etička ograničenja čine izuzetno malo verovatnim da će se takvo ispitivanje sprovesti. Ne možete nasumično rasporediti trudnice da primaju supstancu sa neizvesnom bezbednošću i upoređivati ishode sa placebom. Dokazi o bezbednosti u populaciji trudnica ostaće opservacioni i retrospektivni u doglednoj budućnosti.

Sadržaj vitanolida enormno varira. Različiti proizvodi ašvagande sadrže različite koncentracije vitanolida, primarnih bioaktivnih jedinjenja. KSM-66 se standardizuje na određeni raspon. Rasuti praškovi iz neokarakterisanih izvora mogu sadržati dramatično različite količine. Bezbednost pri jednoj koncentraciji ne garantuje bezbednost pri drugoj.

Tiroidni efekti su stvarni. Ašvaganda može povećati nivoe hormona štitaste žlezde (T3 i T4) kod osoba sa subkliničkim hipotiroidizmom. Trudnoća zahteva pažljivo kontrolisanu funkciju štitaste žlezde. I hipotiroidizam i hipertiroidizam tokom trudnoće nose rizike za fetus. Svaki suplement koji moduliše lučenje štitaste žlezde uvodi varijablu koja komplikuje ionako osetljivu endokrinu ravnotežu.

Imunska modulacija nije proučena u trudnoći. Ašvaganda ima dokumentovana imunomodulatorna svojstva. Trudnoća zahteva značajnu adaptaciju imunskog sistema, imunski sistem majke mora tolerisati genetski strani fetus dok istovremeno održava odbranu od patogena. Interakcija između imunskih efekata ašvagande i imunske tolerancije potrebne za trudnoću nije proučena.

Slučajevi oštećenja jetre, iako retki, postoje. Ašvaganda se povezuje sa idiosinkratskim oštećenjem jetre kod odraslih koji nisu trudni (pogledajte naš pregled o bezbednosti ašvagande za jetru). Da li trudnoća (koja već postavlja metaboličke zahteve pred jetru) menja ovaj rizik, nije poznato.

Problem sa štitastom žlezdom o kome niko ne govori

Debata o trudnoći se gotovo u potpunosti fokusira na pitanje abortivnog dejstva. Ali klinički relevantnija briga može biti dokumentovani efekat ašvagande na tiroidne hormone: tema kojoj se posvećuje znatno manje pažnje uprkos tome što ima suštinski jače dokaze.

Više randomizovanih kontrolisanih ispitivanja kod odraslih osoba koje nisu trudne pokazalo je da ašvaganda povećava nivoe T3 i T4 u serumu i smanjuje TSH. Jedan RCT iz 2018. godine koji su sproveli Sharma et al. otkrio je da 600 mg dnevno ekstrakta korena ašvagande značajno povećava nivoe T4 u serumu u poređenju sa placebom tokom 8 nedelja (Sharma et al., 2018). Sistematski pregled iz 2023. godine potvrdio je ovaj stimulativni efekat na štitastu žlezdu u više ispitivanja.

Tokom trudnoće, homeostaza štitaste žlezde nije opciona. Ona je od suštinskog značaja. Fetus u potpunosti zavisi od majčinih tiroidnih hormona tokom prvog trimestra, pre nego što tiroidna žlezda fetusa razvije kapacitet da proizvodi sopstvene. I hipotiroidizam i hipertiroidizam tokom trudnoće nose dobro dokumentovane rizike:

Dokazana sposobnost ašvagande da poveća T4 i T3 kod odraslih uvodi nekontrolisanu varijablu u sistem za koji je u trudnoći neophodno da bude strogo regulisan. Žena sa normalnom funkcijom štitaste žlezde koja uzima ašvagandu može pomeriti lučenje tiroidnih hormona iznad optimalnog raspona za trudnoću. Žena sa subkliničkim hipertiroidizmom, stanjem za koje možda čak i ne zna da ga ima, mogla bi biti gurnuta u klinički hipertiroidizam.

Ovo nije mehanizam abortivnog dejstva. To je mehanizam endokrine disrupcije. I za razliku od tvrdnje o abortivnom dejstvu, podržan je podacima iz kontrolisanih ispitivanja na ljudima, a ne cirkularnim citatima.

Smernice udruženja American Thyroid Association preporučuju izbegavanje bilo kakvih nepotrebnih supstanci koje modulišu štitastu žlezdu tokom trudnoće. Ašvaganda se u to kvalifikuje.

Šta kažu NCCIH i drugi autoriteti

Nacionalni centar za komplementarno i integrativno zdravlje (NCCIH), deo NIH-a, preporučuje izbegavanje ašvagande tokom trudnoće i dojenja. Ova preporuka se nije promenila uprkos nalazima o distorziji citiranja iz 2026. godine: i to vredi razumeti umesto odbaciti.

Stav NCCIH-a nije zasnovan isključivo na tvrdnji o abortivnom dejstvu. On odražava širi princip prenatalne bezbednosti: standard za suplemente tokom trudnoće je dokaz o bezbednosti, a ne puko odsustvo dokaza o šteti. Za supstancu bez ispitivanja na ljudima u trudnoći, sa ograničenim opservacionim podacima, efektima modulacije štitaste žlezde, imunomodulatornim efektima i novonastalim signalima hepatotoksičnosti, primenjuje se princip predostrožnosti bez obzira na to da li se specifična tvrdnja o abortivnom dejstvu održi ili ne.

Dojenje

Za dojenje postoji još manje podataka nego za trudnoću. Da li bioaktivna jedinjenja ašvagande, naročito vitanolidi, prelaze u majčino mleko i u kojim koncentracijama, nije mereno. Većina autoriteta proširuje preporuku o izbegavanju u trudnoći i na dojenje kao podrazumevanu meru predostrožnosti.

Ako ste trenutno trudni i uzimate ašvagandu

Ako saznate da ste trudni dok već uzimate ašvagandu, ovo nije hitan slučaj. Dokazi ne ukazuju na akutnu opasnost od kratkotrajne izloženosti. Prekinite sa uzimanjem suplementa i obavestite svog lekara na sledećem pregledu.

Rizik (ako postoji) poticao bi od dugotrajne upotrebe tokom trudnoće, a ne od uzimanja pre nego što ste saznali da ste trudni. U medicinskoj literaturi nema objavljenih slučajeva oštećenja fetusa koja se pripisuju izloženosti ašvagandi tokom rane trudnoće.

Šta trudnice mogu uzimati umesto toga

Razlog zašto mnoge trudnice razmatraju ašvagandu jesu stres i san: dva stvarna problema koja se pojačavaju tokom trudnoće. Nekoliko alternativa ima bolje bezbednosne profile u trudnoći:

Za detaljan vodič o suplementaciji magnezijumom tokom trudnoće (uključujući doziranje, izbor oblika i šta treba izbegavati) pogledajte naš članak magnezijum glicinat tokom trudnoće.

Šta ako ste je uzimali pre nego što ste saznali da ste trudni

Ovo je pitanje koje izaziva najviše anksioznosti, a odgovor uliva više sigurnosti nego što oznake upozorenja sugerišu.

Zabrinjavajući podaci o životinjama uključivali su doze daleko iznad raspona za suplementaciju kod ljudi, primenjivane tokom cele gestacije, kod vrsta sa drugačijom fiziologijom placente. Žena koja je uzimala 300–600 mg/dan tokom rane trudnoće (pre pozitivnog testa u 4–6. nedelji) nije ponovila te uslove.

Nijedan izveštaj o slučajevima kod ljudi niti epidemiološki podaci ne dokumentuju oštećenje fetusa usled izloženosti ašvagandi u dozama suplemenata pre trudnoće ili u ranoj trudnoći. Dokumentovani rizik je trenutno nula: teorijski rizik je zasnovan na podacima o životinjama koji se ne mogu direktno preneti na doziranje kod ljudi.

Odgovarajući odgovor: prestanite sa uzimanjem ašvagande kada se trudnoća potvrdi, obavestite svog ginekologa. Nijedan dokaz ne podržava hitne mere ili dodatno praćenje zbog prethodne izloženosti. Teorijski rizik se odnosi na kontinuiranu upotrebu tokom cele trudnoće, a ne na ranu nenamernu izloženost.

Razmatranja zavisna od doze: Prekoncepcija i VTO

Žene koje uzimaju ašvagandu protiv stresa pre začeća suočavaju se sa drugačijim razmatranjima nego tokom trudnoće.

Tokom prekoncepcije, primarni faktori su efekti ašvagande na snižavanje kortizola i modulaciju štitaste žlezde. Hronični stres podiže kortizol, što može suprimirati ovulaciju. Mala ispitivanja (uglavnom kod muškaraca) pokazuju da ašvaganda poboljšava profile reproduktivnih hormona, ali nijedan RCT je nije testirao specifično za žensku plodnost.

Za VTO: efekat na štitastu žlezdu je dominantan. Subklinički hipotireoidizam se agresivno leči tokom VTO jer čak i blaga povišenja TSH smanjuju stope implantacije. Dodavanje ašvagande, koja može gurnuti funkciju štitaste žlezde ka hipertireoidizmu kod predisponiranih pojedinaca: uvodi nepredvidivu varijablu.

Reproduktivni endokrinolozi koji su upoznati sa ašvagandom uglavnom preporučuju prekid najmanje 2 nedelje pre embriotransfera, idealno na početku VTO ciklusa. Poluživot vitanolida nije dobro definisan, pa eliminacija od 2 nedelje pruža razumnu marginu.

Placentarni transfer: Nepoznanica

Ne postoje farmakokinetički podaci kod ljudi o tome da li aktivna jedinjenja ašvagande prolaze kroz placentu. U životinjskim modelima, vitanolidi su detektovani u tkivu fetusa, ali u dozama 10–50 puta većim od ekvivalenta za ljude, primenjenim parenteralno.

Vitanolidi su lipofilna steroidna jedinjenja. Lipofilni molekuli generalno prolaze kroz placentu. Oralna bioraspoloživost se procenjuje na 30–50% u zavisnosti od oblika ekstrakta, ali studije placentarnog transfera kod ljudi nisu sprovedene.

Ova nesigurnost je primarni razlog zašto „izbegavati tokom trudnoće“ ostaje standard, ne zato što je oštećenje dokazano, već zato što farmakokinetički lanac nije dovoljno definisan da bi se ono isključilo.

Poređenje sa drugim adaptogenima tokom trudnoće

• Rhodiola rosea: Nedovoljno podataka o trudnoći. EMA klasifikuje kao „ne preporučuje se tokom trudnoće“ zbog nedostatka podataka, a ne zbog dokaza o štetnosti.
• Sveti bosiljak (Tulsi): Efekti protiv plodnosti u životinjskim modelima. Izbegavati tokom trudnoće i prekoncepcije.
• Žen-šen: Pomešani podaci o životinjama. Ginsenozid Rb1 pokazao je embriotoksičnost u kulturi embriona pacova. AHPA klasifikuje kao „ne koristiti tokom trudnoće.“
• Magnezijum glicinat: Bezbedan i dobro istražen tokom trudnoće. Najbolja dokazima podržana opcija za podršku kod stresa i sna. 200–350 mg elementarnog/dan.
• L-teanin: Ograničeni, ali ohrabrujući podaci. Prirodno se nalazi u čaju. Nema dokumentovanih neželjenih efekata na trudnoću pri 100–200 mg/dan, iako formalni RCT-ovi u trudnoći nedostaju.

Nijedna adaptogena biljka nema jake podatke o bezbednosti u trudnoći iz RCT-ova. Najbezbednije alternative su nutrijenti sa utvrđenim profilima u trudnoći: magnezijum, vitamini B grupe, omega-3 masne kiseline.

Postpartalni period i dojenje

Nijedna objavljena studija nije merila koncentracije vitanolida u majčinom mleku. Vitanolidi su lipofilni i verovatno prelaze u majčino mleko na određenom nivou, ali nije poznato da li je taj nivo klinički značajan za odojče sa nezrelim hepatičkim metabolizmom.

Ajurvedska tradicija koristi ašvagandu kao galaktagog tokom laktacije. Tradicionalna upotreba znači da nisu primećeni katastrofalni akutni efekti, a ne da su subklinički efekti mereni i da je utvrđeno njihovo odsustvo.

Konzervativan pristup: sačekati do prestanka dojenja. Umeren pristup: nastaviti sa 300 mg/dan i pratiti odojče na promene u hranjenju ili spavanju: iako je pripisivanje takvih promena ašvagandi u odnosu na normalnu varijabilnost praktično nemoguće.

Za žene koje ne doje, ašvaganda se može ponovo uvesti nakon porođaja bez specifičnih vremenskih ograničenja u standardnim dozama (300–600 mg/dan).

Često postavljana pitanja

Da li je ašvaganda bezbedna u ranoj trudnoći?

Nijedan klinički podatak ne potvrđuje bezbednost u bilo kojoj fazi ljudske trudnoće. Uputstvo o izbegavanju tokom trudnoće počiva na podacima o životinjama koji pokazuju abortivne efekte pri visokim dozama, odsustvu ispitivanja na ljudima i efektima ašvagande na modulaciju štitaste žlezde. Ako ste je uzimali pre nego što ste saznali da ste trudni, dokumentovani rizik od rane izloženosti je trenutno nula, ali se nastavak uzimanja nakon potvrde ne preporučuje.

Nijedan klinički podatak ne potvrđuje bezbednost tokom bilo koje faze ljudske trudnoće. Preporuka „izbegavati tokom trudnoće“ zasniva se na podacima o životinjama (abortivni efekti pri visokim dozama kod glodara), odsustvu ispitivanja bezbednosti u trudnoći kod ljudi i efektima ašvagande na modulaciju štitaste žlezde koji bi mogli da zakomplikuju strogo regulisano hormonalno okruženje u trudnoći. Ako ste uzimali ašvagandu pre nego što ste shvatili da ste trudni, dokumentovani rizik od rane nenamerne izloženosti pri dozama suplemenata je trenutno nula, ali se nastavak upotrebe nakon potvrde trudnoće ne preporučuje.

Šta bi trebalo da uzimam umesto ašvagande za stres tokom trudnoće?

Magnezijum glicinat (200–350 mg elementarnog dnevno) je najbolja dokazima podržana opcija za stres i san povezan sa trudnoćom, sa snažnim bezbednosnim profilom. L-teanin (100–200 mg) ima ograničene, ali ohrabrujuće podatke. Pored suplemenata, KBT za insomniju i prenatalna joga imaju dokaze iz ispitivanja za smanjenje stresa i anksioznosti tokom trudnoće.

Magnezijum glicinat (200–350 mg elementarnog/dan) je suplement najbolje podržan dokazima za stres i san povezan sa trudnoćom, sa snažnim bezbednosnim profilom u svim trimestrima. L-teanin (100–200 mg/dan, prirodno prisutan u čaju) ima ograničene, ali ohrabrujuće bezbednosne podatke. Pored suplemenata, kognitivno-bihejvioralna terapija za insomniju (KBT-I) ima jake dokaze za poteškoće sa spavanjem povezane sa trudnoćom, a za prenatalnu jogu je u RCT-ovima pokazano da smanjuje percipirani stres i anksioznost tokom trudnoće.

Može li ašvaganda izazvati pobačaj?

Tvrdnja o abortivnom dejstvu potiče iz studija na životinjama koje su koristile doze 10–50 puta veće od ekvivalenta za ljude, i nijedan izveštaj o slučaju kod ljudi ne dokumentuje pobačaj usled suplementacije ašvagandom. Ali mehanizam viđen kod životinja (stimulacija kontrakcija materice) biološki je verovatan kod ljudi. Zato što je potencijalna posledica teška, ostaje na snazi preporuka iz predostrožnosti da se ašvaganda izbegava tokom trudnoće.

Tvrdnja o abortivnom dejstvu potiče iz studija na životinjama koje su koristile doze daleko iznad raspona za suplementaciju kod ljudi, obično 10–50 puta veće od ekvivalenta za ljude na bazi mg/kg. Nijedan izveštaj o slučaju kod ljudi nije dokumentovao pobačaj izazvan suplementacijom ašvagandom. Ali mehanizam kojim je visoka doza ašvagande izazvala gubitak trudnoće kod životinja (uterotonična aktivnost: stimulacija kontrakcija materice) farmakološki je verovatan kod ljudi, zbog čega i postoji preporuka iz predostrožnosti da se izbegava upotreba tokom trudnoće. Razlika između doze za životinje i tipične doze za ljude je velika, ali je posledica (gubitak trudnoće) dovoljno teška da se primenjuje princip predostrožnosti.

Kada mogu ponovo početi da uzimam ašvagandu nakon trudnoće?

Ako ne dojite, ašvaganda se može ponovo uvesti nakon porođaja u standardnim dozama (300–600 mg/dan) bez specifičnih vremenskih ograničenja. Ako dojite, konzervativna preporuka je da sačekate do prestanka dojenja, pošto nijedna studija na ljudima nije merila nivoe vitanolida u majčinom mleku. Umeren pristup je ponovno uvođenje u dozi od 300 mg/dan uz praćenje odojčeta.

Ako ne dojite, ašvaganda se može ponovo uvesti nakon porođaja bez specifičnih vremenskih ograničenja u standardnim dozama (300–600 mg/dan). Ako dojite, konzervativna preporuka je da sačekate do prestanka dojenja, pošto nijedna studija o laktaciji kod ljudi nije merila nivoe vitanolida u majčinom mleku. Umeren pristup je nastavak sa 300 mg/dan uz praćenje odojčeta na bilo kakve promene u ponašanju pri hranjenju ili spavanju. Ajurvedska tradicija koristi ašvagandu tokom laktacije (kao galaktagog), ali tradicionalna upotreba ne predstavlja savremeni dokaz bezbednosti.

Da li ašvaganda utiče na plodnost?

Kod muškaraca, nekoliko malih ispitivanja pokazuje poboljšan broj spermatozoida, pokretljivost i testosteron. Kod žena, dokazi su veoma ograničeni, bez ijednog ispitivanja koje testira ašvagandu specifično za žensku plodnost. Njen efekat snižavanja kortizola mogao bi teorijski pomoći kod plodnosti narušene stresom, ali ovo je hipoteza. Tokom VTO, većina specijalista preporučuje prekid ašvagande pre embriotransfera zbog efekata na štitastu žlezdu.

Kod muškaraca, nekoliko malih RCT-ova je pokazalo da ašvaganda poboljšava broj spermatozoida, pokretljivost i nivoe testosterona. Kod žena, dokazi su izuzetno ograničeni, nijedan RCT nije testirao ašvagandu specifično za optimizaciju ženske plodnosti. Efekat snižavanja kortizola mogao bi teorijski koristiti ženama čija je plodnost narušena hroničnim stresom (pošto visok kortizol suprimira pulsatilnost GnRH), ali ovo je mehanistička hipoteza, a ne dokazani klinički efekat. Tokom VTO, većina reproduktivnih endokrinologa preporučuje prekid ašvagande pre embriotransfera zbog njenih efekata na modulaciju štitaste žlezde.

Da li je čaj od ašvagande bezbedniji od kapsula tokom trudnoće?

Ne. Oblik ne menja aktivna jedinjenja, pošto su vitanolidi prisutni bez obzira na način unošenja. Čaj može imati niže koncentracije, ali niža doza nije isto što i bezbedno tokom trudnoće. Preporuka da se ašvaganda izbegava odnosi se na sve oblike. Proverite liste sastojaka biljnih čajeva za ašvagandu, koja je takođe označena kao Withania somnifera ili indijski žen-šen.

Ne. Oblik ašvagande (čaj, kapsula, prah, tinktura) ne menja njena aktivna jedinjenja, vitanolidi su prisutni bez obzira na način unošenja. Čaj može sadržati niže koncentracije vitanolida od standardizovanog ekstrakta, ali „niža doza“ nije isto što i „bezbedno tokom trudnoće.“ Preporuka da se ašvaganda izbegava tokom trudnoće odnosi se na sve oblike i preparate. Ako pijete biljne čajeve tokom trudnoće, proverite listu sastojaka za ašvagandu (takođe označenu kao Withania somnifera ili indijski žen-šen).

Ko bi trebalo da izbegava ašvagandu u periodu oko trudnoće?

Ašvagandu treba izbegavati tokom trudnoće i svako ko pokušava da zatrudni bez medicinskog vođstva. Ne postoje podaci o bezbednosti kod ljudi za trudnoću, a studije na životinjama ukazuju na rizik od pobačaja. Grupe u nastavku treba da izbegavaju ašvagandu ili da potraže savet specijaliste pre upotrebe.

Trudnice u bilo kojoj fazi. Studije na životinjama pokazuju efekte kontrakcije materice (abortivne efekte) pri visokim dozama, i nema dokaza kod ljudi koji utvrđuju bezbednost. Prekinite sa ašvagandom čim se trudnoća potvrdi.

Žene koje pokušavaju da zatrudne ili su u procesu VTO. Efekat ašvagande na modulaciju štitaste žlezde može poremetiti strogo kontrolisane hormone ciklusa začeća ili VTO ciklusa. Većina reproduktivnih specijalista preporučuje prestanak uzimanja najmanje dve nedelje pre embriotransfera.

Majke koje doje. Nijedna studija nije merila da li aktivna jedinjenja ašvagande prelaze u majčino mleko. Konzervativna preporuka je da se izbegava do prestanka dojenja.

Svako ko uzima lekove za štitastu žlezdu. Ašvaganda može povećati proizvodnju hormona štitaste žlezde, što je posebno rizično tokom planiranja trudnoće kada se status štitaste žlezde pažljivo kontroliše. Uključite svog lekara pre nego što ih kombinujete.

Zaključak

Dokazi protiv ašvagande u trudnoći slabiji su nego što se obično navodi. Tvrdnja o abortivnom dejstvu počiva na cirkularnom lancu citiranja koji, kada se isprati do svog porekla, vodi do nereferenciranih anegdotskih izveštaja: a ne do kliničkih podataka.

Ali dokazi o bezbednosti u trudnoći takođe ne postoje. Nijedno ispitivanje na trudnicama nije sprovedeno. Podaci na životinjama nisu ubedljivi. Ašvaganda moduliše hormone štitaste žlezde i imunološku funkciju, a i jedno i drugo zahteva pažljivu ravnotežu tokom trudnoće. Takođe, princip predostrožnosti koji upravlja prenatalnom suplementacijom postavlja viši standard od „verovatno je u redu”.

Praktična preporuka: izbegavajte ašvagandu tokom trudnoće i dojenja. Ne zato što su dokazi o abortivnom dejstvu snažni, jer nisu, već zato što dokazi o bezbednosti izostaju, a ulog uključuje fetus u razvoju.

Ovo je jedan od onih slučajeva gde je „ne znamo” najpoštenija i najvažnija stvar koju brend suplemenata može da kaže.

---

Napisao Tao Wu. Ovaj članak je zasnovan na recenziranim sistematskim pregledima, etnobotaničkoj analizi i regulatornim upozorenjima. YourHealthier prodaje suplemente ašvagande. Pogledajte našu uređivačku politiku o tome kako istražujemo i pišemo.

Poslednje ažuriranje: 19. septembar 2026.

Odluke o bilo kom suplementu tokom trudnoće ili tokom pokušaja začeća pripadaju vašem ginekologu ili specijalisti za reproduktivno zdravlje, a ne opštem članku. Pomenite upotrebu ašvagande direktno kako bi se mogla proceniti u odnosu na vašu individualnu situaciju.

---

References

Tallon MJ, Koturbash I, Blum JL. A Systematic and Ethnobotanical Review of Ashwagandha’s (Withania somnifera) Teratogenic and Abortifacient Potentials. *Phytotherapy Research*. 2026;40(8):4737-4758. PubMed: 40887707

Brendler T. Is Ashwagandha an Abortifacient? *Phytotherapy Research*. 2026;40(8):4858-4861. PubMed: 41454549

American Herbal Pharmacopoeia. AHP Responds to Claims of Ashwagandha Abortifacient Effects. Press Release, June 2024.

Ministry of AYUSH, Government of India. Ashwagandha Safety Dossier 2.0. 2024.

National Center for Complementary and Integrative Health. Ashwagandha. NIH. NCCIH

Vollmer G, Brendler T. Evaluating potential hormonal activities of Ashwagandha. *Phytotherapy Research*. 2026. PMC: 13436040

World Health Organization. WHO Monographs on Selected Medicinal Plants. Volume 4. Radix Withaniae.

Sharma AK, Basu I, Singh S. Efficacy and Safety of Ashwagandha Root Extract in Subclinical Hypothyroid Patients: A Double-Blind, Randomized Placebo-Controlled Trial. *Journal of Alternative and Complementary Medicine*. 2018;24(3):243-248. PubMed: 28829155

American Thyroid Association. 2017 Guidelines of the American Thyroid Association for the Diagnosis and Management of Thyroid Disease During Pregnancy and the Postpartum. *Thyroid*. 2017;27(3):315-389. PubMed: 28056690

Philips CA, Theruvath AH. A comprehensive review on the hepatotoxicity of herbs used in the Indian (Ayush) systems of alternative medicine. *Medicine*. 2024;103:e37903. PubMed: 38640296

References